Најпознатија личност која потиче из овог краја свакако је Петар Тодоровић Влаховић Добрњац (1771–1831), истакнути војвода из Првог српског устанка.

• Ране године: Рођен је у Добрњу од оца Теодора (Тодора) Влаховића. Пре устанка бавио се хајдучијом, а касније уносном трговином стоком, што му је омогућило да стекне углед и познанства широм Србије.

• Устанак и херојство: У Првом српском устанку првобитно је био буљубаша под командом војводе Миленка Стојковића. Његова војничка генијалност дошла је до изражаја у боју на Иванковцу (1805), где су на његову иницијативу Срби променили тактику, прегруписали се и ушанчили, чиме је остварена историјска победа над царском турском војском Хафиз-паше. Након ове битке, Правитељствујушчи совјет га проглашава бимбашом и војводом.

• Делиград и емиграција: Посебно се истакао 1806. године успоставивши српско утврђење у Делиграду, којим је успешно командовао бранећи јужне границе устаничке Србије од налета Ибрахим-паше. Након политичког сукоба са Карађорђем 1811. године, протеран је из Србије. Живео је у емиграцији у Русији и Влашкој, а преминуо је у Јашију 1831. године.

У част славном војводи, мештанин Божидар Добросављевић је 1940. године на свом имању у Добрњу подигао капелу посвећену Петру Добрњцу, која данас представља значајан локални споменик.

Остале значајне личности

Поред Петра, значајан траг у историји Добрња оставио је и његов брат, кнез Стеван Тодоровић Добрњац. Историјски извори и народно предање бележе да је Стеван био изузетно страствен ловац. Управо се на локалитетима „Козјак“ и „Кремењар“ у близини села некада налазило његово чувено ловиште. Ово је утрло пут дугој ловачкој традицији Добрња, која је званично институционализована око 1900. године оснивањем локалне ловачке секције.