Стеван Тодоровић Добрњац, моравски кнез, има сли чан животни пут као и његов старији брат Петар Тодоровић Добрњац. Као вођа неуспеле буне против кнеза Милоша 1821. године одлази из Добрња занавек 1823. године. О Стевану Тодоровићу Добрњцу постоји прилично обимна архивска гра ђа. Поред архивске грађе, аутори су користили бројну ис то риј ску литературу која се односи на Други српски устанак и владавину Милоша Обреновића, као и усмено предање које је у Добрњу знатно више сачувано него о његовом брату војводи Петру Тодоровићу.
Било би неправедно према фамилији Тодоровић ако се у овом раду не би поменуо и трећи Петров брат Никола. О Николи Тодоровићу Добрњцу постоји мало писаних трагова, јер се нигде не помиње као устаник или било какав ста решина, већ само као трговац. Пошто је живео у сенци своја два позната брата, војводе Петра и кнеза Стевана, у Добрњу не постоји никакво усмено предање о њему, иако он једини од све браће Тодоровића има данас живих потомака.
Гробови војводе Петра Тодоровића и његове браће, моравског кнеза Стевана Тодоровића и трговца Николе Тодоровића, налазе се далеко од Добрња, расути по Бесарабији и Влашкој.
Добрњци су по ко зна који пут поставили једно питање етичке природе.
Зашто о својим знаменитим прецима и свом селу ћуте два века? Нико се од Добрњаца није сетио да о својим зна ме нитим прецима и селу у коме су рођени нешто напише, па макар то било и за интерну употребу, спасавајући их на тај начин од заборава. Одговорност за овакав морални пропуст лежи пре свега на добрњским интелектуалцима, који једноставно нису имали жеље да тако нешто ураде. Очекивали су
да ће то уместо њих урадити неко други сматрајући да војводе и кнезови нису само локалне личности. Са стране се нико није сетио да тако нешто уради, па је Петар Добрњац један од ретких војвода који нема монографију...
Извор:
Војвода Петар Тодоровић Добрњац и његова браћа; Мирослав Боривојевић, Мирослава Боривојевић; Смедерево, 2004.
